Naslov originala: Como agua para chocolate – Laura Esquivel
Ljubav se ne misli,
oseća se ili se ne oseća.
Ma kako je ovo predivna knjiga! Iako moram priznati da me je pred kraj malo iznervirala, nisam baš očekivala takve događaje.
Svako poglavlje knjige počinje receptom. Jako je zanimljiv nacin na koji su recepti integrisani u radnju knjige. Na početku poglavlja su sastojci, a radnja teče uporedo sa načinom pripreme.
Radnja knjige
Radnja knjige je smeštena u Meksiko i prati Titu, devojčicu koja živi sa majkom i dve sestre. Tita je najmlađa ćerka a u porodici je običaj da se najmlađa ćerka ne udaje nego mora ostati sa majkom i brinuti o njoj. Međutim, Tita je zaljubljena a zaljubljenost je uzvraćena, pa taj dečko dolazi sa namerom da zaprosi Titu.
Titina majka to odbija zbog porodične tradicije a onda sledi malo bizaran događaj, dečko koji je došao da zaprosi Titu veri njenu sestru da bi Tita i on mogli da nastave da se viđaju.
Knjiga je više novela nego roman
Ovo je jedna od knjiga koja se može se procitati za dan, ali je vrlo intezivna.
Ume biti I melodramatična, nekada mozda I previše, na primer:
Ali u pojedinim slučajevima dostojanstvenije je prepustiti se slepom porivu, izazvanom velikom ljubavlju, nego mu se suprotstaviti.
Ovo može biti tačno nekome ko se nalazi u normalnim i zdravim odnosima. Možda dobar savet nekome ko je možda previse kruta osoba. Ali rekla bih da je ovo vrlo, vrlo loš savet za nekoga u nekoj vrsti toksične veze u kojoj ionako samo traži podsticaj da se još više uljuljka u sopstvenu samoobmanu.
Priča je napisana kao bajka, na momente bizarna ali izuzetno topla, pitka i lagano čitljiva ali ne plitka.
Po knjizi je snimljen i film
Baš sam bila zainteresovana i htela sam da pogledam jer me je jako zanimalo na koji način su neke scene prenesene – ipak se radi o magijskom realizmu – ali odustala sam kada sam videla izbor glumaca. Nikako mi se ne uklapa izbor glumice u Titin opis, pa me to toliko odbilo da nisam mogla da prelomim da pogledam film.
Citati
Mirisi imaju moć da evociraju prošlost, vraćajući zvukove, pa čak i druge mirise koji nemaju para u sadašnjosti.
Prosta istina je da istina ne postoji, sve zavisi od tačke gledišta.
Tita je kroz sopstveno meso znala kako vatra preobražava elemente, kako se grumen kukuruznog brašna pretvara u tortilju, kako je duša koja nije zagrejana ognjem ljubavi beživotna, kao beskorisna kugla kukuruznog brašna.
Život bi bio mnogo prijatniji kada bi mogao da poneseš ukuse i mirise doma sa sobom gde god da ideš.
Moja baka je imala veoma interesantnu teoriju; da smo svi rođeni sa kutijom šibica u sebi, ali ne možemo sami da ih zapalimo… Potrebna nam je pomoć kiseonika i sveća. U ovom slučaju kiseonik, na primer, dolazi iz daha osobe koju volimo; sveća može biti bilo koja vrsta hrane, muzike, milovanja, reči ili zvuka koji generiše eksploziju koja će zapaliti jednu od šibica. Na trenutak nas zaslepljuje snažna emocija. U nama raste prijatna toplina, bledi kako vreme prolazi, dok ne stigne nova eksplozija da je oživi. Svaki čovek mora da smisli šta će izazvati te eksplozije da bi živeo, jer sagorevanje koje nastaje kada se jedna od šibica upali je ono što hrani dušu. Ta vatra je, ukratko, njihova hrana. Ako neko na vreme ne shvati šta pokreće te eksplozije, kutija šibica se pokvasi i ni jedna šibica nikada se neće upaliti.
